Призив светлости

У средишњем чворишту ове књиге присутан је јак метапоетички импулс – свака песма је заправо посвета многим значајним ствараоцима српске и светске културне историје (…), као и песниковим савременицима, пријатељима и вољенима (…). Основна замисао Часлава Ђорђевића је да испортретише све оне „светлоносце“ и „светлољупце“, чије дело му је послужило као инспирација и чији трагови утичу, подстичу, трају и преносе се (Другим и у Другом) као духовно благо на земљи… Др Снежана Николић Светлост у Ђорђевићевом делу функционише на више поетичкоестетичких равни, од формалне организације песме, преко семантике, до идејне комуникације са поетичким начелима и светоназорима великих песника домаће и светске књижевности. Др Милан Громовић Ове стихове, са отвореним посветама, прихватам као душевни прасак: да нас је више у другима него што мислимо да се имамо у нама самима… Милутин Ж. Павлов