Збирка приповедака Приповетке једнога каплара описује период Српско-бугарског рата 1885―1886. У њу су уткане трагичне приче обичних људи, писане с емпатијом према њиховим страдањима, а уобличене модерним антиратним ставом. У ратној вреви, међу топовима, ножевима, у блату и под шаторима, испредају се приче младића, очева и браће о њиховим предратним чежњама, напуштању породице, те се прате деструктивне последице рата – обесмишљавање појединца: „Ја, моје ја, сасвим је споредна ствар… Само мојима, онима што ће плакати за мном, погинуо сам ја, само ја и нико други.”