Ова књига представља избор најбољих приповедака из Комарчићевих збирки Приповетке (1894) и Слике и приповетке (1904). У једном од најдоминантнијих жанрова српског и европског реализма Комарчић осликава ликове традиционалних српских породица, представљајући кроз њихове животне приче и ретроспективно приповедање топлину породичног дома за време Божића – некад и ледену атмосферу у болници – сад, једнакост у смрти свих неједнаких људи на овом свету, као и мотив неостварене и неисказане љубави. Својом прстенастом композицијом у приповедању, сличној Андрићевој у Проклетој авлији, Комарчићеве приповетке добијају на својој сложености и слојевитости, чиме се он посебно издваја од свих осталих приповедача српског реализма.