Ћипикове приче осликавају вапај људства, величанственост природе и недокучивост људске судбине. Актуелности дела доприноси то што је оно, с једне стране, реалистички и социјално оријентисано дело са суровим сведоџбама о сиромаштву и угњетавању сељаштва, али у њега су уткани делови лирског сензибилитета какав ће се касније развити у модерној српској књижевности: интимна снатрења Ћипикових јунака о далеким пространствима, бољем животу, ослобађању окова душе, као и стапања са дамарима природе у којој траже уточиште; епизоде о љубави и неспутаности какву само младост охрабрује.