Примјери чојства и јунаштва

Марко Миљанов, српски писац из Црне Горе, јединствен је по томе што је научио да пише тек у шестој деценији живота, али га то није спречило да се у историју српске књижевности упише јединственим делом Примјери чојства и јунаштва. Родио се 1833. а умро 1901. године.

Како умијем тако кликујем

Драги брате Србине, да си имâ прилике и да си гледâ јунаке, које сам ја гледâ, неби ти дало срце мира доклен се не би озвâ јунацима који весело мру за своје и свија нас право. Мене се ова заслуга сјајна чини, више но великија господство, с којим’оте свијету да угоде, па баш и од калуђера у Свету Гору, који у самоћу носи гвоздени ланац на голо тијело и угађа Богу. Ја не желим зло калуђеру, ни дâ Бог, но ми се чини да је мили’ Богу који на муке мре за његову правду, но да носи ланац. У кратко, за мене је најстрашнији светац, који мре за општу и за божу равду, а то ми се чини грехота и штета да се заборави.