Књига о турској опсади Сталаћа и и захтева Османлија да им велики војсковођа Пријезда преда три своја добра: верну љубу Јелицу, коња Ждрала и сабљу навалију. „Деспот Ђурађ Бранковић је губио градове и враћао; губио државу и опет је враћао. Повремено је склапао мир, био већи турски вазал од ујака деспота Стефана, уз већи харач. Губио је децу и није их могао вратити; деца му у турским тамницама као таоци губила очи и нису могла више до вида доћи; деца губила децу и нису се могла са другим дворовима ородити да би се Србија са светом повезивала, да би добила нове савезнике и старе учврстила.