Приче о Мајци

Топле приче и песме што су слетеле на листове ове књиге говоре о мајци и њеној непрестаној жртвеној љубави за своју децу. Говоре, наравно, и о љубави деце према мајци, али и о повременој незахвалности за оно што она чини за њих: за непроспаване ноћи, бригу, наду и стрепњу, за несебичну љубав којој нема краја.
Верујемо да ће ова књига пуна љубави деци помоћи да схвате шта мајка чини за њих и да никад не забораве да најближима, а мајкама пре свега, љубав и поштовање узвраћају током целог живота.
Јер само ће их узајамна, несебична љубав учинити стварно срећним.


Ова књига из едиције „Добро дете“ је збирка прича и песама , пре свега од аутора из Русије и Белорусије, која говоре о мајци. Књигу је приредила Елена Михаленко која је цео живот посветила књижевности за децу, а која је код нас позната по сјајним књигама „Приче о доброти“ сада већ у више наставака. Приче и песме о мајци су праћене топлим илустрацијама Михајла Војновића у којима је приказана мајка у различитим животним ситуацијама окружена најчешће својом децом.

Одломак из приче „НАЈНЕЖНИЈЕ РУКЕ“Мала девојчица је допутовала с мамом у велики град. Отишле су на пијац. Мама је водила девојчицу за руку. Девојчица је угледала нешто занимљиво, од радости је пљеснула дланом о длан и изгубила се у гомили. Изгубила се и заплакала је.
— Мама! Где је моја мама?
Људи су се окупили око девојчице, па питају:
— Како се зовеш, девојчице?
— Оља.
— А како ти се зове мама? Реци, одмах ћемо је наћи.
— Мама се зове… мама… мамица…
Људи се осмехнуше, умирише девојчицу, па је поново упиташе:
— Па реци, какве очи има твоја мама: црне, светло плаве, тамно плаве, сиве?
— Има… најбоље очи…
— А косу? Какву косу имама мама: црну, смеђу?
— Мама има… најлепшу косу…
Људи се опет осмехнуше. Питају:
— Реци нам, какве има руке… Можда има неки младеж на руци, сети се.
— Има… најнежније руке.
И на радију су објавили:
«Изгубила се девојчица. Њена мама има најбоље очи, најлепшу косу и најнежније руке на свету.»
И мама је одмах пронађена.