Када се у целини сагледа прозни опус од шест приповедака, који је оставио из себе Слободан Милеуснић, може се закључити да је реч о уједначеном, литерарно изграђеном и аутентичном прозном свету, који својим рукавцима, темама, мотивима и ликовима, у малом представља торзо једне много веће замишљене прозне грађевине, коју нажалост, писац није стигао до краја да реализује. Ипак, и на овај начин, он се овим причама представио као веома добар писац, проговоривши литерарним гласом, чиме је не само отео од преосталог живота најважније слике и секвенце из личног сећања, већ нам је даровао и непатворену прозу из Западне Славоније, које у нашој литератури има тако мало. Тим је значај издавања ове књиге прича Слободана Милеуснића, још већи.
Славица Гароња