Приче из авлије

Описујући догађаје који су се одиграли у авлији његовог детињства, сличној многим нашим авлијама, Слободан Шекарић чува од заборава успомене на људе уз које је одрастао и време које није давно прошло, али је значајно другачије од овог данашњег.
то је оно време које је спорије текло, у које м су људи били ближи једни другима, у којем је њихов однос био искренији, једноставнији, топлији, једном речи људскији.
Бавећи се судбином „малих“ људи Шекарић се труди да да одговоре и на нека „велика“ питања са којима се сви неизбежно срећемо: како средина утиче на појединца? У чему је лепота живљења? Имају ли удовице право на срећу? Како се међусобно односе власт и људи? Шта човека издвоји из масе па постане личност?
Приче из авлије су обојене топлим бојама дрвећа, ливада, годишњих доба...па ће засигурно у читаоцу пробудити неку од уснулих успомена.