Књига почиње не с убеђењима, мишљењима и тврдњама, већ питањима. На пример: шта је то нарочито у духовном развоју Запада, што га разликује од осталих култура и цивилизација? Зашто је управо хришћанска Европа пуних пет векова била готово без конкуренције доминантна у свету? Због чега то данас није тако? Који су узроци европског пада?
Лисон почиње с чињеницом да црнци из Африке, арапски свет, па ни Кина и Персија, као најстарије цивилизације, немају једног Ђордана Бруна, Шекспира, Леонарда и Еразма, а ни Моцарта, Канта и Хегела. Све цивилизације су се вековима, готово до наших дана, дивиле Западу и његовим достигнућима на свим пољима људске делатности (стр. 100).