Преводилачка поетика Ивана В. Лалића

Ово монографско дело представља досада најобухватнији покушај сагледавања везе између преводилачке и песничке поетике Ивана В. Лалића. То потврђује да је аутор као преводилац био најпре читач и тумач, а затим и антологичар дела које је преводио, и у складу са тим, некада и уз тешкоће и препреке, обликовао своју иманентну поетику, јер је управо песничко разумевање оригинала утицало на увођење различитих стратегија приликом приступа страноме тексту, преиспитујући тиме и границе туђег и свог певања.