Преписка 1950-1977, Ремон - Пуле

Реч је најпре о једном узорном пријатељству у којем свако постаје оно што је, у којем дијалог и за једног и за другог постаје прилика да боље упознају себе. Далеко од тога да настоје да не виде разлике које их деле, њима је стало да их јасно одреде, да уоче нијансе које не допуштају пребрза зближавања. Овде, наиме, разлика не значни сукоб већ свест о комплементарности. Да се разумемо: пошто су Марсел Ремон и Жорж Пуле свој живот посветили студијама које називамо двосмисленом речју “критика”, сваки од њих сматра да је без сумње добро да Бодлер или Маларме буду посматрани и са становишта другог критичара. Не треба се, дакле, изненадити ако њихова писма припадају “критици” у истој мери у којој и њихови списи: баш то и оправдава њихово објављивање.