Предавања о византијској књижевности

Malo je književnih tradicija, a posebno tako dugih kao što je vizantijska, koje su u moderno doba, ne samo na evropskom Zapadu, nego i na Istoku, izazivale više nesporazuma i osporavanja od vizantijske. Od nje se često očekivalo da dâ odgovore na pitanja koja ona sama sebi nije postavljala, da zadovolji novonastala očekivanja od književnosti koja nju nikad nisu zanimala. Kako prići tom ogromnom, složenom i često zbunjujućem književnom nasleđu, kako ga uopšte čitati? U zborniku „Predavanja o vizantijskoj književnosti“ neka od najvećih imena vizantinologije druge polovine 20. veka, pokušavaju savremenom čitaocu da daju smernice za postavljanje pravih pitanja, da ga ohrabre da preispita brojne predrasude koji su se sedimentirale poslednjih vekova, da mu ukažu na vrednosti tamo gde ih obično niko nije tražio i očekivao, rečju – pomažu mu da bolje razume vizantijskog učenog čoveka, bez obzira kakvim talentima raspolagao, u kontekstu složenog sistema pravila u kom je stvarao.

Činjenica da se zbornik, osim jednog teksta, sastoji od predavanja, čini ga komunikabilnijim, što u slučaju tema s kojim se izuzetno mali broj ljudi redovno sreće (vizantijska retorika, poezija i slično), nije od malog značaja.

SADRŽAJ

1. Siril Mango

VIZANTINIZAM I

ROMANTIČNI HELENIZAM

2. Siril Mango

VIZANTIJSKA KNjIŽEVNOST

KAO KRIVO OGLEDALO

3. Hans-Georg Bek

RETORIKA VIZANTINACA

KAO IZRAZ VIZANTIJSKOG DUHA

4. Atanasios Kominis

DA LI JE BILO POEZIJE U VIZANTIJI?

5. Herbert Hunger

O IMITACIJI (ΜΊΜΙΣΗΣ) ANTIKE

U VIZANTIJSKOJ KNjIŽEVNOSTI