Анализа временске свијести јесте прастари крст дескриптивне психологије и спознајне теорије. Први који је у овоме осетио огромне тешкоће и који се са њима изнуривао готово до безнедежности, био је Августин. И данас свако ко се бави проблемом времена мора темељито простудирати дио од 13. до 28. поглавља књиге Исповијести, јер у овим стварима на своју истрајност поносни Нови век није отишао превише далеко, а посебно не превише далеко од овога великог и неумољивога мислиоца. Још данас се са Августином може рећи: си немо а ме quaerat, scio, si quaerenti explicare velim, nescio.