Pre tebe je bio zrak

Obavijeni nitima paučine prolaznosti, u dodiru nalazimo trenutak bliskosti koji se istrgao iz neumitnog vrtloga vremena. Činjenica da je dodir istovremeno u i van vremena, od njega čini neponovljivi pečat neprolaznog. U traganju za iskonom, izvorima, ishodištima ljubavi, smisla, razloga autentičnog, neponovljivog postojanja, devetnaesta zbirka poezije Pre tebe je bio zrak, otkriva puteve, staze, puteljke, kojima autor pokušava da stigne do svog odredišta. Tu čak i najmanje iskre upaljenog plamena vode ka tome da spoljašnje postaje unutrašnje, površno postaje duboko, vremenito postaje bezvremeno. I zato se zbirka poezije i otvara ovim stihovima:

Pišem ti i o

Neizgovorenom,

Tišini srca,

Neuhvatljivom osećaju,

Neprozirnoj svetlosti,

O brežuljcima,

Blagosti neba,

Hrapavosti stabla,

O vodi,

O čežnji

Za tvojim dodirom,

O udisanju mirisa tvojih.