Празнина с погледом

ЛИНИЈА ИЗМЕЂУ ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЈЕ ИПАК ПОВУЧЕНА НА ВОДИ

Моје је било само да напишем наслов

Пријатељ који још увек

Не одустаје од читања поезије

Резигнирано каже да

Песме данашњих песника

Одишу нестрпљењем,

Као кад рибари лове

Тако што брзим,

Кружним покретима весла

На самом почетку

Замуте воду

Избијајући из ње сав кисеоник,

А све што се нађе живо

У том простору

Јурне на површину,

Иза тога, ништа,

Пуста вода –

Савршен простор

Да имају над чим

Прикукавати

И бугарити,

Попуњавајући у том стилу

Преостале редове,

Волео би, каже,

Кад би бар неко писао

Као када Ескими лове

Са дугом припремом,

Кроз рупу на леду,

На чисти рефлекс,

Или још боље

На начин као када се Код нас хватало бућкалом Упорно и стрпљиво, Прођу тако и дани

Да би се закачио сом, Јесте, вели,

У нашем језику он Синоним за глупост

Али опет када га улове То буде ударна вест

У свим новинама.