Књига Василија Марковића, “Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији”, је већ неколико деценија незаобилазни извор у проучавању ове тематике. Не рачунајући, у међувремену објављене, парцијалне радове, она је до данашњих дана остала и једина свеобухватна студија о овоме.Станоје Станојевић и Никола Радојчић су је оценили као “дело високе научне вредности”, које представља “први озбиљан покушај да се проучи и прикаже целокупна прошлост православног монаштва и манастира у Србији.”Опредељујући се за објављивање ове књиге, издавачи су то учинили из осећаја троструког поштовања: према аутору, теми и према оценама које су о књизи изрекли најбољи српски историчари. Изнад свега имали су на уму актуелну научну вредност књиге.