Православни молитвеник

САДРЖАЈ

Како се молити Богу, 7

СВАКОДНЕВНО МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО
Молитве јутарње, 11
Молитве вечењре, 30
Кратко молитвено правило Св. Серафима Саровског, 53
Молитвено правило у Васкрсу, 58

МОЛИТВЕ У ТОКУ ДАНА
Молитве у току дана - разне, 63

МОЛИТВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА
Молитвено правило пред Свето Причешће, 93
Молитве после Светог Причешћа, 130

МОЛИТВЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ И ПРЕСВЕТОЈ БОГОМАЈЦИ
Благодарствени акатист Господу Исусу Христу, 137
Молбени канон Пресветој Богородици у свакој невољи и тузи душевној, 153

МОЛИТВЕ СРПСКИМ СВЕТИТЕЉИМА
Молитвени канон српским Светитељима, 163
Српска молитва Богу Св. Николаја Жичког, 169
Српска покајна молитва, 174
Молба свенародног покајања, 177
Молитва Светоме Сави, 181
Молитва Св. Великомученику Кнезу Лазару, 184
Молитва Св. Краљу Стевану Дечанском, 187
Молитва Св. Василију Острошком, 188
Молитва Св. Петки Београдској, 190
Молитва Св. Петру Цетињском, 191

ПОМЕНИК СА МОЛИТВАМА ЗА УМИРУЋЕ И УПОКОЈЕНЕ
Канон молбени Пресветој Богородици (када се човек са душом растаје), 195
Заупокојени акатист, 206
Поменик, 223

КАКО СЕ МОЛИТИ БОГУ?

Молити се Богу значи приступати Му као своме Оцу Који нас љуби и Кога љубимо. И управо тако, као син или кћер који оца љубе, треба разговарати са Богом, не само речима и мислима, но и свим срцем својим и свом душом својом.

Разговарајући са Богом у молитви, ми Га или прослављамо или Му благодаримо за све. Његова доброчинства којима нема броја - за то што нас је створио и чува живот наш и спасава нас од непријатеља душа наших, од ђавола, од пропасти коју нам овај кроз наше сопствене грехове спрема - или, пак, молимо Господа за то да нам помогоне у нашим нуждама, како душевним тако и телесним, молимо Га за себе и све оне које љубимо свим срцем својим.

Будући, пак, да знамо да је наша молитва нејака и да није пламена, ми се - осим Богу - обраћамо у својима молитвама и светим Угодницима Божијим, особито Пресветој Богомајци, милостивој Заступници рода хришћанског, умољавајући их да се они моле за нас пред Богом.

У исити мах, ми се осењујемо крсним знаком, зато што верујемо да је Господ Исус Христос Својим Крстом победио ђавола и спасао нас од вечне смрти. Закрштавајући се православно, са три прста, широко и не брзајући, од чела до стомака и од десног до левог рамена (и просветљујући тиме: и ум и срце и вољу, и дух и душу и тело), треба да држимо у уму да је Крст, за нас Хришћане, светиња спасења, и да се зато њиме треба осењивати са пуном духовном пажњом и усрдношћу.

По Уставу наше Цркве Православне, сваки Хришаћанин треба да се моли код куће ујутро и увече, пре и после сваког обеда и сваког дела, и по могућству, када год може у току дана.

Молити се треба са духовном сабраношћу, чувајући се од лутања мисли и стварања икаквих представа и ликова у својој уобразиљи, са пуном свешћу да се стоји и ходи у присуству Бога Живога, Који милостиво види наше срце и чује свку нашу реч и мисао.
<спан цласс=тело>