Pravo na žudnju

Glav­ni lik ro­ma­na Pra­vo na žud­nju je Ru­ben Oli­vi­je, udo­vac i pro­ma­še­ni pi­sac, žr­tva re­al­no­sti no­ve de­mo­kra­ti­je u Ju­žnoj Afri­ci, ko­ju po­ku­ša­va da us­po­sta­vi cr­nač­ka ve­ći­na po­sle du­ge bor­be pro­tiv apart­hej­da i vla­sti ma­njin­ske be­le po­pu­la­ci­je. Ru­be­no­vo me­sto u fa­kul­tet­skoj bi­bli­o­te­ci pre­u­zi­ma cr­ni slu­žbe­nik, nje­go­vi si­no­vi sa svo­jim po­ro­di­ca­ma na­pu­šta­ju ili će na­pu­sti­ti ze­mlju, dok on ži­vi po­vu­če­no u jed­noj ku­ći u pred­gra­đu, s ose­ća­njem kri­vi­ce zbog smr­ti že­ne ko­ju je ne­iz­mer­no vo­leo.

Ali pra­vi raz­log nje­go­ve usa­mlje­no­sti na­la­zi se u go­di­na­ma nje­go­vog de­tinj­stva, pro­ve­de­nog bez lju­ba­vi na far­mi na ru­bu pu­sti­nje Ka­la­ha­ri.

To su raz­lo­zi zbog ko­jih se ra­đa nje­go­va žud­nja za hra­brom mla­dom že­nom Te­som, ko­ja mo­že sve da mu na­dok­na­di i ko­joj je sve una­pred opro­šte­no.