Право и слобода. О перспективи слободе у страној и нашој правној филозофији

Слобода о којој је реч у правној филозофији, слобода као основ човекове правне егзистенције, није апстрактна и разобручена слобода која се лако и брзо претвара у своју супротност, у ону “фурију ишчезавања” која разара не само право него и сам живот. Напротив посреди је слобода која саму себе ограничава и на тај начин сама себе омогућује и потврђује. Без тог самоограничавања које је чин саме слободе, никаква слобода не може да постоји. Са слободом увек иде заједно и њена граница. Ова не значи нарушавање или спречавање слободе, већ неопходан услов њене могућности. У тој перспективи треба гледати и на право. Оно не може имати другог разлога и друге сврхе свог постојања осим да буде оруђе тако схваћене слободе.