Позна вечера за госпођу Фиби

Какав је свет виђен очима једне мачке и једног мачкића?

Могу ли нас мачји животи померити? Као први од девет живота, пред нама се указује носталгична прича о мачјем животу у селу и у граду, попут оне у чувеној књизи о Галебу.

Прво је Настасја довела кући маче. Фибислава. Нисам био одушевљен, али нисам имао избора. Шта ћеш са мачетом, нећеш га сада ваљда бацити? Онда је, у неко доба, Фибислав рекао „мјау”, а Настасја ми је рекла да тражи да буде нацртан. И он и његов живот. „Кћери”, рекао сам, „баш ме брига, цртај га кол’ко ’оћеш, то бар ништа не кошта”! Е сад, после је Фибислав опет рекао „мјау” и мислио сам да тражи још цртежа што би било ОК, али ми је Настасја хладно саопштила да мачкић сада тражи и причу. О свом животу. Како ли се пише мачја биографија, питао сам се... А Фибислав је рекао „мјау”. Одмах сам обавештен и озбиљно упозорен да то значи „напиши само истину, ништа не измишљај”. И, ето приче: ништа у њој није измишљено и ништа није случајно…