Požar je dno leta

Priče knjige Požar je dno leta odlikuje odsustvo monotematske fiksacije i elaboracije, kao i bogata diskurzivna animacija Benjamina, Deride, Franca Lista, Dvorca u Ečki, Moskve, Pariza, Danila Kiša, Liotara, lokalnih zrenjaninskih književnih utopista okupljenih oko knjižice Pamfleti. Kroz priče defiluju psihoanalitičari i opsenari, policajci i ljubavnice, stare i nove, muzeji i gradovi, pozorišta i dvorišta... Sve je to rastvor, pripovedna emulzija u kojoj se uočava ludistička ali i lucidna semantički kontaminirana rečenica prožeta od intimnog predela do blage mitologizacije. U njoj su ravnopravni, i lični detalji i detalji istorije umetnosti, bilo kao vidni i kodifkovani, bilo kao prevratnički i osenčeni.