Повратак у Раванград

Нова прозна књига Мира Вуксановића већ насловом и поднасловом открива своје кључно тематско поље и отвореност своје прозне структуре. За разлику од Семољ горе и Семољ земље, специфичних прозних књига које се приближавају романескном облику, Миро Вуксановић се у најновијем делу окренуо другачијем животном и културном амбијенту. Док је у Семољ гори и Семољ земљи тематски био везан за завичајну културу Црне Горе и за њену топонимију, лексику, легенде, етику и психологију, у Повратку у Раванград он је теме за приповедачку пројекцију стварности пронашао у препознатљивом простору града Сомбора, у његовој културној и уметничкој традицији и у живописним ликовима његових становника.

Иако засноване на стварним биографским моментима из ауторовог живота и из живота књижевних јунака, као и на традицији прозног света Вељка Петровића, његове приче знатно превазилазе своју документаристичку основу и постају прави наративни портрети и медаљони одабраних сомборских ликова и атмосфере урбаног живота.

Вуксановићеве приповетке уз помоћ неконвенционалних наративних средстава граде један веома привлачан, провокативан и на емотивној основи представљен субјективни доживљај градског амбијента, његове културе, духа, психологије, стваралаштва и индивидуалности његових становника. Његови најновији прозни текстови структурално, жанровски и значењски веома су отворени и разуђени, као што су биле и све његове претходне прозне целине.

Језик, стил и интонативна својства синтаксе и у њима су најистакнутија места наративне пројекције стварности.