Потрошена светлост

Потрошена светлост: Однос челичности предмета и крхкости тела

У тренутку док размишља о добијеном тостеру, у кухињу једне жене, нахрупљује читав свет у свој својој бруталности и лепоти. Историја геноцида и концентрационих логора учитана у три једноставна дугмета тостера, паралела су са целим животом. Предмети крију тајну о присилном раду, глобалној мрежи експлоатисања ресурса, технолошким убиствима, али сведоче и о вештини стварања, уметности, спретности, задовољству, поклањању и примању дарова…

Потрошена светлост захтева од нас да започнемо процес скидања чини са свог смећа које смо око себе скупили у покушају да се одбранимо од понора – понор је већ био у нама. Али је била и љубав, била је и воља, био је читав свет.

Можда се у стварима, простим предметима не може наћи дом, али засигурно постоји онај који се може створити са другим људима.

У својој величанственој и веома често запањујућој прози, опредмећујући реалност, Лара Посон води нас кроз материјализацију стварности како бисмо осетили оно што се не може додирнути. Иако је књига суштински предмет, осећај који за собом оставља заиста није, а посебно не Потрошена светлост.