Књига говори о нади и вери, односно о значају истинске посвећености у тумачењу и разумевању сопственог бића али и о нашим често заробљеним илузијама. Посебно су интригантна размишљања аутора о животу, нашој себичности, самоћи и очају, о заробљеној енергији у нашем бићу која се из различитих разлога, уместо ка нама, окрутно окреће против нас самих. А животна је истина да тамо где постоје бескрајна ограничења, пуцање свих брана је неизбежно и очекивано. Нагомилана енергија реке живота непрестано напаја наше ћелије егзистенцијалним нектаром који извлачи из нас оно најбоље, упркос актуелној стварности оивиченој манипулацијама и лажима, која ту енергију несувисно расипа и троши.
… Није претенциозно рећи да је ова књига лек који најуспешније лечи, јер аутор својом причом и магичним речима утискује у свест веру, чим снажно покреће огромну унутрашњу енергију која као нит паучине повезује неповезиво и надкриљује амбисе изнад себе.
Славољуб Живковић