Потпис по води

Душану Кану је важан читалац, али и слушалац, односно онај ко је кроз песму апострофиран, а не само лице које говори.

Због дужине песама и дужине стихова сусрећемо се и с другим елементима епике, док се стихови ваљају као таласи Дунава. Песме су најчешће мање поеме, а све заједно као да се сливају, творећи својеврстан еп о љубави, описујући генезу односа два бића од митског тражења, преко налажења, до удаљавања и поновног приближавања. Победоносни коначни сусрет, мимо очекивања, лирски субјекат нам не открива стиховима еруптивног заноса.