Постхеројски рат запада против Југославије

Југославија је од 1945. до смрти Јосипа Броза била театар геополитичке борбе, најпре до 1948. против Запада, као моћна полуга Источног блока, а потом неколико година против Истока као прва линија антисовјетског блока, да би затим, крајем педесетих, отворила фронт и против Истока и против Запада, али истовремено прихватала помоћ и сарадњу, час са једном или другом страном. Садржина титоистичке политике сводила се на производњу непријатеља различитих боја, да би се након смрти Јосипа Броза СФР Југославија нашла као непријатељ свих: Истока, Запада и несврстаног света. Иронијом судбине, као поражен биће српски народ, иако је он био највећа жртва титоистичке политике.

Запад је водио рат против Југославије на неколико паралелних колосека: на дипломатском плану – признавањем сецесионистичких република, на економском – изолацијом и колективним кажњавањем преосталог дела Југославије, и коначно на војном плану. Сви ти облици праћени су психолошким ратом против српског народа; сатанизација је имала за циљ да се разори самопоштовање, да се народ доведе у такво стање свести у коме би се окренуо против себе.