Последњи трамвај са Славије

Пред вама је прича која се бави актуелним проблемима становника метропола. Усамљеност, као последица владајуће филозофије екстремног индивидуализма, и депресија, као производ неостварених жеља на материјалном и духовном плану, доводе житеље великих градова до очаја. Тражећи излаз из таквог стања, дезоријентисани погрешним представама о смислу живота и антивредностима, које се агресивно промовишу, млади и средовечни људи, најчешће скрећу на странпутице, проглашавајући бесмисао за смисао и одајући се пороцима.
Главни јунак се налази у таквој ситуацији. Поучен животним неуспехом из предходног периода, он престаје да верује да сам може да пронађе прави пут ка срећи. Зато се ослања на помоћ верних пријатеља који покушавају да му помогну саветима, не би ли доживео потпуни преображај личности на телесном, душевном, и духовном плану. Свестан да му је остало још мало времена да ухвати свој последњи воз за срећу, покушава да сву своју енергију усмери у том правцу. Међутим, разум и осећања му се сукобљавају при одабиру брачног партнера, што додатно компликује ситуацију, па он тражећи излаз из ње укључује једну дотад неактивну функцију своје душе-веру. Наиме, главни јунак је уснио неколико чудних снова и почиње да верује да је у њиховој симболици кључ за решење његових проблема… Уређење живота и опремање његовог простора вредног живљења.