Poslednji san

„Knjiga otkrovenja. Čitajući ove priče, ne znaš da li si pozvan u njegov um ili u njegovu dušu.“

– Raj Loriga

„Ovo je nešto poput fragmentarne autobiografije, nepotpune, pomalo i tajanstvene. Ali verujem da će čitaocu pružiti maksimum informacija o meni kao sineasti, kao pripovedaču (piscu), i na koji se način sve to prožima s mojim životom.“ Ovako svoju knjigu opisuje Pedro Almodovar u uvodnom delu, ujedno predstavljajući i svaku od dvanaest pripovedaka od kojih se sastoji. One obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, a pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz intimnih opsesija kao što su: mračno doba školovanja, neprijatne strane popularnosti ili eksperimentisanje sa žanrovima. Svojom blagom i pronicljivom pažnjom Almodovar se u knjizi trudi da ljudske strasti sjedini s nedokučivom logikom života pa razmatra celokupni spektar boja naše duše: bol, tugu, ljubav, čežnju, ushićenje, nemir, neobuzdan poriv za komuniciranjem, i izbezumljenost ćutanjem.

„Almodovarova proza vešto je napisana i duhovita, baš kao i njegovi filmovi. On je poput žestokog Vorhola.“

– Times
„Majstor pripovedanja neobuzdanih i smelih priča“.

– Le Quotidien du Cinéma

04.05.2024.

Nikolina Petronijevic


Tramvaj zvani želja u više verzija, Kokto i Kasavetes, sasvim drugačija verzija Uspavane lepotice, Endi Vorhol i Tarantino, scenario ili roman, Ćavela Vargas uz zvuke "Misli na mene", Bendžamin Baton, cela jedna priča posvećena Leili Slimani, spašavanje Hrista sa raspeća, na šta se nadovezuje priča o dosadi Uskršnjih praznika, tragovi svih njegovih filmova i poneko intimno razmišljanje, a iznad svega - poslednji san njegove majke bila je oluja.

Pedro Almodovar i njegov beskrajno maštovit um.