Након прочитане књиге „Последњи лет у детињство” Лазара Ковачића, импресије и утиске је готово немогуће свести у пар реченица. Маниром великих приповедача, Лазар је лепотом језика дочарао једно доба, карактер људи у месту где су одрасли, а и тамо, по свету, докле су добацили и све оно што их је чинило срећним у детињству и касније. Ова књига није само књига где су сажети догађаји и судбине људи. Она је неуништиви дневник среће у којем су сачуване успомене дечака и девојчица са којима је Лазар одрастао, њих, касније одраслих, али и слика једног времена, на путу до данашњих дана. Захваљујући овим причама, сви они постају вечни. Богатство колоквијалног језика, и подударност Лазаревог живота са доживљајима неких литерарних класика, сведоче о стваралачком напору аутора да се једно време, раскошно и лепо, преточи у узбудљиве литерарне странице ове књиге. „Последњи лет у детињство” је, у ствари, почетак лепог путовања за сваког читаоца који жели остати дете. А Лазар је то потврдио овом књигом. То вам гарантујем. Љубивоје Ршумовић