Последњи дани земаљског живота Исуса Христа

САДРЖАЈ

Преглед земаљског живота Исуса Христа, Његових последњих дана на земљи — 5

Последње путовање Исуса Христа из Галилеје у Јерусалим — 34

Васкрсење Лазара и његове последице — 66

Свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, његов циљ и значење — 109

Проклињање смокве и истеривање трговаца из храма — 135

Синедрион упућује изасланике Исусу Христу у име свег народа — 148

Посрамљивање јеврејских секти и разобличавање њихових порока пред народом — 167

Завршетак јавног служења Исуса као Месије — 192

Беседа с ученицима о судбини Јерусалима и последњим данима света — 207

Поглед на испуњење пророчанстава о судбини Јерусалима, с напоменама о тумачењима пророшанстава о последњим данима света — 227

Јуда издаје Исуса Христа — 247

Прање ногу и Тајна вечера — 262

Опроштајна беседа Исуса Христа с ученицима — 292

Гетсимански подвиг Исуса Христа — 316

Издаја — 337

Исус Христос на суду првосвештеника и синедриона — 348

Коначна пресуда синедриона против Исуса Христа — 369

Судбина издајника — 376

Исус Христос на суду код Пилата — 387

Исус Христос на суду код Ирода — 406

Поглед на суђење Исусу Христу — 447

Распеће — 461

Исус на крсту — 488

Поглед на покајаног разбојника на крсту — 516

Чудесна знамења и њихове последице — 526

Последњи догађаји код Исусовог крста — 544

Скидање с крста и погребење — 551

Кустодија — 564

ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА ИСУСА ХРИСТА, ЊЕГОВИХ ПОСЛЕДЊИХ ДАНА НА ЗЕМЉИ

Три и по године свенародног служења Исуса Христа као Месије у јеврејском народу већ су у потпуности биле оправдале веома значајно предсказање праведног Симеона о Њему, које је изречено у време када је Он као тобожњи син Јосифа још као новорођенче био донет у Јерусалимски храм, да би био постављен пред Господа (Лк. 2, 22). Из дана у дан било је све очигледније да утеха Израиља не лежи само на устајање, већ и на пад многих у Израиљу – као предмет противречности, да би се откриле помисли многих срца (Лк. 2, 34-35). Божански Потомак Давида још увек се није показао као страшни владар, који је дошао да отреби гумно своје (израиљски народ), како би коров спалио огњем неугасивим (Мт. 3, 12); најбољи људи су у Њему видели само Агнеца Божијег, Који је узео на Себе грехове света (Јн. 1, 29), у свим Његовим беседама откривао се само кротки дах духа благодати. Међутим, корову одавно иструлелих страсти и овај небески дах је био несносан; оне су се саме подизале и летеле далеко од Вејача; исцељењу неисцељивих чланова јеврејског народа није помагао ни најблаготворнији балзам који је небески Човекољубац изливао на њихове ране (Лк. 10, 29-37).