О овоме се писало много, те није потребно да се још и овде о томе расправља. Овде је само записано сећање једног учесника овог путовања које се трагично завршило једним злочином. Поред тога изнет је и извештај који је командант брода након завршеног пута послао свом претпостављеном. Ништа више.
Убијен је отац троје деце. Ништа се у свету није променило, само су деца остала без оца. Убиство је било бесмислено. Краљ је био тако и тако при крају свог живота. У то време се није говорило о здравственом стању људи који су били на водећим положајима у држави, а најмање о здравственом стању самог краља. Мешутим, током времена је почела да се шити прича, све више и више веродостојна, да је краљ имао рак у стомаку, што је у оно време, а добрим делом и данас, била смртоносна бољка. По свему судећи, њему су дани били одбројани. Опоруку коју је пред путовање саставио није саставио зато што је очекивао да ће га пресрести неколико пропалица, него вероватно зато што је зано која га бољка мучи.
Прошло је више од 80 година од тог трагичног догађаја а сада је прилика, пре свега захваљујући мом оцу Владимиру Шашкијевићу, да се јавност упозна и са документарном грађом у вези са овим, последњим путовањем краља Александра I Карађорђевића. Аутор