ПОСЛЕ ЂАВО ЈАШЕ САМ

Одрастање уз остатке старог реда и још непреврели нови поредак, уз станичне кафане, успомене из ратова и олајисане слике новог времена, циган-малу, аутентичне карактере чаршије на Царском друму и ракију као синоним мушкости и породичних сомнабулија, ствара широку перспективу приче сачињене од бола одрастања и искушавања ђавола из ракијских флаша. Живот је колоплет суза и смеха, сећања која боле и успомена које се кроз смех ослобађају. Саша Буђевац није Џек Лондон, али његов јунак јесте Џон Барликорн (синоним за алкохол и псеудоним писца Џона Грифина – Џека Лондона, којим је потписано прво издање Краља алкохола), путовођа кроз ракијашке магме као у Лондоновом аутобиографском роману Краљ алкохол, који се овог пута дешава у Нишу. Многи неће приметити разлику.

– Џојс је писао о свом Даблину и путовању свога Уликса, а Буђевац о свом Нишу и три друга који су се усудили да буду посебни, или нису имали другог избора.