Порок пушења, греховна навика

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је
дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме
(1. Кор. 6,12)

Велика је тиранија навике, и то толико да се она уврштава у природну потребу, каже свети Јован Златоуст. У садашње време се злоупотреба дувана крајње раширила у нашој православној отаџбини. Пуше сви сталежи; пуше и по кућама и на улицама; више се не устручавају да пуше ни жене, па чак ни мала деца. То се данас сматра невиним задовољством. Али, да ли је то тачно?

Таква успешна и свеопшта распрострањеност те навике, некаква страсна наклоност према њој која се у наше доба често примећује и код мале деце – већ само то јесте знак греховног и штетног обичаја…