Значајна је улога породичних газдинстава у данашњој пољопривреди. Њихову улогу ни у ком случају не треба потцењивати, како је то већ чињено, а не би их требало ни супростављати друштвеној пољопривреди, као што је био случај у класичној идеологизованој шеми у којој су индивидуална газдинства класни антипод социјалистичких односа у селу. Реч је једноставно о томе да породична газдинства, као робни произвођачи, треба да имају своје место у лепези производних облика у пољопривреди, која се крећу у распону од тзв. рекреативне до крупне друштвене производње, а та лепеза истовремено одражава и извесну поделу рада унутар пољопривреде.
У зборнику Породично газдинство у пограничју, који су приредили Драгољуб Б. Ђорђевић и Милован Вуковић, на основу шеснаест примера породичног газдинства из исто толико пограничних општина источне и југоисточне Србије, од Великог Градишта до Прешева, описани су и представљени разноврсни аспекти породичног пољопривредног газдинства.
Књига је, уз све своје мањкавости узроковане употребом квалитативне методологије, несумњиво вредан допринос српској социологији села. Принос на који се дуго чекао.
Ђура Стевановић