Porodični roman neurotičara i drugi spisi

Snovi, fantazije, sećanja, ljubavi, mržnje, istine i obmane, scenariji želje, analitičke konstrukcije, sve nas to nepobitno vuče da na psihoanalitičko pisanje gledamo kao na svojevrsno književno stvaranje. S druge strane, koliko je samo stvari psihoanaliza crpla iz književnosti i, u svakom slučaju, prizorima i zapletima iz književnih dela ilustrovala svoje pretpostavke, uvide i zaključke. Mnogi slučajevi s kojima nas je psihoanaliza upoznala mogu biti čitani kao romani i priče...

Književna psihoanaliza nam otvara priliku da i samu psihoanalitičku teoriju i praksu sagledamo kao osobeni porodični roman detinjstva. To bi bio frojdistički roman. Ne ponavlja li istorija frojdističke psihoanalize neprestano lični roman svoga tvorca? Prema tom romanu, Frojd je izmislio novu nauku zvanu psihoanaliza i tako se uspostavio kao “junak kulture”, boreći se za istine potisnute tokom istorije čovečanstva. Kao takav će se Frojd videti tik uz Galileja i Darvina. To je samo grub nacrt, ali je mogućno detaljnije pokazati, kao što je to manje ili više učinjeno u literaturi, u kojoj meri je Frojdov lični roman artikulisao mnoge od njegovih postavki i obojio niz njegovih uvida i zaključaka. Sa ovih premisa je priređivač ovog izdanja načinio izbor iz Frojdovih tekstova koji se bave fantaziranjem, okultnim, snevanjem, umetničkim stvaranjem, jezikom, detinjstvom, telepatijom, humorom, sećanjem i seksualnošću...

Izabrani ogledi utemeljitelja psihoanalize nezaobilazni su za razumevanje našeg nesvesnog psihičkog života – u jezikui komunikaciji, tvorevinama kulture i individualnim mitologijama – čije sve enigme još nisu odgonetnute.