Понешто о Ћопићу

Зашто је Бранко Ћопић био најпопуларнији и најчитанији српски писац двадесетог века? Да ли захваљујући лакоћи с којом се читају његови парадоксални увиди у природу људског живота? Колико је у свему томе значајно што је Ћопић књижевно тако богато живео и у дечијим световима, што је тако успешно писао прозу и поезију за децу и омладину, па се на тај начин приближио великом броју својих читалаца већ у њиховим формативним годинама? Или је, можда, још значајније што је свеколико његово књижевно дело утемељено на личном искуству, на преображавању непосредних чињеница живота у књижевне светове?

Али, као што је једном приликом рекао Иво Андрић, „чињенице“ у књижевности постају значајне тек „кад почну да лебде“. А то значи да „чињенице“, оштро утемељене у одређене, стварне локалне околности, људске склоности и обележја, почињу метафорички да живе тек кад крену да се дозивају са доживљајима других људи, са разним временима и поднебљима, те тако откривају нека трајна обележја људске судбине. Тако „чињенице“ израстају и у антрополошке увиде неисцрпне занимљивости и смисла. С друге стране, није ли се Ћопић исто тако често и успешно хватао у коштац и са савременим великим историјским и политичким темама? Да ли су, најзад, и рани политички скандали око његових „јеретичких прича“, као и касније прогањање због писања „штетне литературе“, допринели његовој популарности?