Помор и страх: повест о запису на кужном јеванђељу

Нови роман добитника Андрићеве награде.Ириг, 1795. Година страшног помора од куге у Срему, која је однела само у тој вароши преко 2500 живота за мање од годину дана. Свештенику Стевану Везилићу и лекару Андрији Будаију, скрбницима душе и тела својих суграђана, пало је у део да житељима пруже сваку врсту помоћи, да утеше болесне и ближње, да ублаже страх и болове, и да уз помоћ аустријских власти отворе карантин и зауставе епидемију. У народу се шире гласине да кугу шири прелепа девојка пепељастих очију са белим плаштом, која се повремено појављује по сремским селима. А само Везилић и Будаи знају праву истину… У свом новом роману Журић приповеда о мукама Ирижана и напорима да савладају страшну морију која их је задесила крајем XВИИИ века. Вешто уплићући историјске догађаје и ликове у радњу и служећи се аутентичном лексиком и говором ондашњег српског живља на граници Аустрије и Турске, писац успева да на привлачан начин, упркос тешкој теми, дочара време и обичаје једне прохујале епохе, у којој су се на овим просторима помешали народи, веровања, културе и обичаји. Интригантан роман који, попут сродних књижевних алегорија (као што су Камијева Куга, Пекићево Беснило или Сарамагово Слепило), испитује границе људскости у невољним временима.Такови помор био и страх што у свету не може бити страшније, да на дан по 20, по 30, по 35 душа умирају и тој болести тј. куги другога лекарства нема, кромје ако се који разболе, то таки њега у шпитаљ, а други из куће нека беже.