Померање светла

"Размишљао сам о спони између мозга и срца. Док нисам уједначио таласе са откуцајима био сам хладан као камен прекривен ледом. Гледао сам на оно што ме окружује тупим очима без сјаја, бележећи сваки дан у своме нотесу живота нове патње, претећи самоме себи болним будућим поразима. Чак и људе који су ми били драги повређивао сам несвесно својом крутошћу. Лакше је преживети бол који наноси копље када кида кост, него реч драге особе која сипа злобу и со уместо цвркута..."