Књига садржи три целине: Текстови из прве целине посвећени су стању у Србији, њеној влади, војсци, итд. Томић се нарочито бави Радикалном странком у Србији, као и међустраначким односима. Неколико текстова посвећено је и Црној Гори. Други део бави се Балканским ратовима, приликама у тзв. Старој Србији и албанским питањем. Јаша Томић износи веома занимљиве ставове о Арнаутима, њиховим (не)тежњама за оснивањем своје самосталне државе, њиховом интеграцијом у нову државу, после Балканских ратова и ослобођења Македоније и Старе Србије од Турака. Трећи део посвећен је међународним односима, па и спољнополитичким темама. Нарочито је интересантан текст "Христос и Антихрист", у којем Томић анализира учење Фридриха Ничеа, изнесено у књизи "Антихрист". Томић у Ничеовом тексту препознаје ново доба, у којем ће себичњаци и силници подићи главе, у којем се износи "нова вера", својеврсна антиципација потоњег национал-социјализма у Немачкој.