Autor: Думитру Круду
Strana: 304
► Ostali detalji

Думитру Круду својим Покољем у Грузији уводи нас у хиперболизовану стварност и историјске догађаје који ће на његове јунаке имати трансформативно дејство, а људе, обичне људе и свакодневицу, свести на маштовиту игру марионета. Опијени идејама, али и алкохолом, Крудуови ликови судараће се са стварношћу какву нису сами створили, већ су резултат режимских захтева и сценографије привида исправности. Ни уметност у таквом окружењу није слободна, она се дави у оковима подобности, а она органска нестаје у пламену начињеном самом руком аутора. Од свести до бесвешћа, сваки од ових ликова је и прогонитељ и прогоњени и стоји као сведок пуцања, суштинског и унутрашњег, али и спољашњег, државотворног, док се све не изгуби у делиријуму који прекида релацију стварност–илузија. Ова књига није читалачко искуство, ово је дуга пловидба, сненоход пијаног брода. Ђорђијана се бестидно смејала, а жене су у приколицу камиона убацивале ишчупане саобраћајне знакове, ланце, окрвављене мочуге, гумене пендреке умазане крвљу, смрвљене штитове, огарављене шапке, поцепане женске мараме, минђуше, прстење, улубљене шлемове, изгажене тробојке, исцепкане транспаренте, спљоштене мегафоне, комадиће стакла, камење ишчупано из тротоара и гомиле љуски од сунцокрета, све док улица није постала чиста као Сунце, кад више није задржала ништа од онога што се догодило пре око сат времена. Са румунског превео: Ђура Миочиновић