Појединац и друштво на средњовековном Западу

Арон Јаковљевич Гуревич (1924-2006), познати руски научник-медиевиста, аутор великог броја радова о историји европског Средњег века, у овој књизи разоткрива црте личносне самосвести човека средњовековља. Насупрот рашреном мишљењу о „рађању личности" у доба ренесансе, Гуревич заступа тачку гледишта, по којој је људска личност постојала и у средњем веку, али са специфичним цртама, којима се дубоко разликовала од личности новог века. Не ограничавајући се на карактеризацију таквих индивидуалности као што су Аурелије Августин или Гвибер Ножански, Абелар или Данте, аутор разматра самосвест средњовековног сељака и грађанина, настоји да покаже личносне црте, чији се симптоми могу открити у читавој маси друштва, и доказује несводивост историје личности на идеју „равномерног прогреса". Посебна пажња је поклоњена „архаичком индивидуализму" – иманентној црти германско-скандинавског друштва све док афирмација сталешко-корпоративног начела у доба хришћанства и учење о гордости као једном од смртних грехова нису значајно ограничили испољавање индивидуалности. По мишљењу овог аутора, управо проблем личности би у наше време могао постати главни задатак историјске антропологије.