У анализама појединих текстова или песничких збирки, Вучковић се показао као поуздан тумач, добро обавештен, јасне и прецизне мисли, ненаметљив и теоријски добро припремљен. Умеће тумачења поезије скоро да је равно уметности, посебно поезије која је попут авангардне, пледирала да буде нова, другачија, шокантна, демократска, универзална и која је била - уза све то - противуречна "сама собом" и скоро увек у колизији са песничким програмима.