Поетика жртвеног обреда

Обилје асоцијација нуди књига Поетика жртвеног обреда, која ми се представлја као спектар боја добијен преламањем сунчевог зрака кроз белоусијану и густогасовиту призму интелектуалног, интуитивног, осећајног и перцептивног богатства песника и есејисте Миодрага Павловића. (Академик Владета Јеротић)

Миодраг Павловић, у књизи антрополошких огледа на тему жртвеног обреда, настоји да пронађе антрополошку чињеницу која је у корену настанка мита, и посредно, у корену настанка књижевности. Ослањајући се на археолошке податке средњег и млађег каменог доба аутор уочава континуитет културних појава које имају и сакрални карактер и значе подстицај уметничког и књижевног стварања. Полазећи од културе Лепенског вира, преко неолитских налазишта широм Европе, до података о хебрејској и хеленској традицији, аутор утврђује универзално присуство жртвеног обреда и указује на његову митотворачку функцију. У последњем делу књиге разматрају се позната дела светске књижевности у светлости антрополошког увида које ова испитивања нуде.



У који ред литературе ваља сместити Павловићеву књигу Поетика жртвеног обреда? У њој је, можда, највише речи о археологији и о митологији, али она дише и етнологијом, историјом религијâ и историјом уметности, огледима из књижевности… Ова књига је ипак највише оно што јој наслов казује: песнички, што ће рећи, самосвојан и оригиналан приступ вероватно најстаријем људском феномену – жртвеном обреду.

Академик Владета Јеротић