Поетика прозе Борисава Станковића

До издања овог рукописа долази након више од двадесет година од његова настанка. Из њега је објављено само поглавље о „Божјим људима“ у књизи Из Тијесна времена (Загреб, 2002). Остало је претрпјело незнатне измјене, управо онолико колико се било напредовало у припреми обрањеног доктората за објављивање (комисија пред којом се бранила докторска теза „Поетика Станковићеве прозе“ радила је у саставу: проф. др Фрањо Грчевић – ментор и предсједник комисије, проф. др Јован Деретић – први члан комисије и проф. др Јуре Каштелан – други члан комисије). Издавача за ову тему нисам тада налазио у Хрватској, а како се зашло већ у ирационална, а анакронична хисторијска разрачунавања, одустао сам од тражења издавача и на другим странама.
Љубазношћу Гојка Тешића и након поновљених понуда да му предам рукопис за објављивање, пристао сам да рукопис угледа свјетло дана. Налазио сам се растргнут између понуде која обавезује оданошћу и повјерењем и свијести колико сам у међувремену измијенио властита разумијевања књижевног текста и усвојио нова метајезична и свака друга искуства, па би ово било својеврсно сјећање на неког другог. И можда још више: свијест о томе да се текст не може мијењати, а да му се не одузме оно што има уписано у времену свога настајања, мада и оно носи ниво његова произвођења.