Подаци за историју Српске Цркве и народа: из путничких записника

Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине, и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.

Књигу под називом Податци за историју српске цркве из путничких записника И. С. Јастребова, објавио је сам аутор пре век и по у Београду, 1879. године. У њој су сабрани прилози које је Јастребов објавио у часопису Гласник Српског ученог друштва, 1875–1880. године. Књигу допуњујемо са четири наканадно објављена прилога, односно додатних 75 страна. Одлучили смо се за фототипско издање, што нам је омогућио идентичан слог и прелом првог издања књиге и прилога које су наканадно објављени. Определили да допунимо наслов књиге – Подаци за историју српске цркве и народа. Не споримо овим да се историја српског народа и цркве поклапа и прожима, међутим Јастребов у овим радовима доноси податке не само из црквене већ и из друштвене, политичке и економске историје, док последњи прилог представља претечу антропогеографских истраживања.

Овом књигом, уз преводе његових дела Стара Србија и Албанија и Обичаји и песме турских Срба у Призрену, Пећи, Морави и Дебру које смо објавили заокружујемо дело овог изузетног дипломате и научника.

Награда фестивала ФесК хуманистика, култура, уметност „Пази шта читаш“ 2020. године, у категорији „књига која има трајну вредност или остварује важан научни допринос".