ПО СВЕТОЈ ГОРИ АТОНСКОЈ

О Светој Гори човек може да сазна безброј легенди,
историјских и географских чињеница, али то није довољно. Она мора да се упозна
у непосредном сусрету.


Света Гора нису само царски манастири с предивним
фрескама, иконама и златним и сребрним украсима који сјаје у полутами храмова
испуњених мирисом егзотичних арома тамјана. Те зграде и зидине су раскошни
споменици земаљске моћи њихових ктитора.


Њихов камен може да одолева вековима, чак и када их
људи напусте. Ипак, без људи, они су ништа.


Прича о Светој Гори је прича о жудњи за откривањем
божанског у човеку. Зато је једина истина о Атосу коју можемо сазнати она коју
сами доживимо. 


Света Гора су све њене боје, мириси, тишине и
звукови, утисци који преплављују поклоника док хода шумама и кршем, а више од
свега његов унутрашњи дијалог. Мирис светогорских духовних цветова буди
неодољиву жудњу да се вратите, изнова се сретнете лицем у лице с Атосом и
препознате сопствено лице у његовом.