ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ

Приче Весне Капор готово увек сведоче о пролазности, индивидуалној и историјској, и начинима суочавања са пропадљивошћу света што је човеку дато да доживи и искуси. У новом веку убрзаног живота и релативизације свега што је некада имало своје место у хијерархији људских и цивилизацијских вредности, јунаци ових прича шетајући по сећањима као по месечини, непрестано преиспитују себе и сопствене, како остварене тако и оне неостварене, могућности и тежње. Умешност у стилизацији приповедног текста, свежина метафора и аутентичност поређења, оно је што издваја ову прозу од других приповедних књига нашег времена.