Пред нама је необично обичан и обично разобичајен приповедни снохват. Четрнаест прозопопеја, у пуном пулсу оживљених фотографија, врте се као опсесивни рингишпил.
Авантуре трагања, спотицања, препознавања с упитним знаком: како пронаћи излаз из зачараног калеидоскопског собног врта?! И све је некако скривено у мелодији непрестаног дошаптавања…
Приповедне слике се претварају у витраж.
КАРНЕВАЛ снова може почети са својим акробатским вежбама у прозном каруселу Вјећеслава Берара. Ево га, ту је, догађа се на варошком тргу шареном као ускршње јаје.
Аутор га овако, у повратном смеру, описује: Карневал је једноставно превазилазио границе времена, носећи неку
ванвременску форму, тајновиту и недокучиву, тестаментарну одредбу потписно оверава писац ових прича чију раскошну обојеност раскошно барокних мисли препоручујем будућем читаоцу уз опоруку да га не мимоиђе СКИЦА као важни нотесни ноктурно.
Тајновито и недокучиво јесте пишчева нетренка у слагању маштовито нумерисаних домина.
Раскопчана САМОТНА КОШУЉА најављује у пуној тиханости, без халабуке, СТРАДИВАРИЈЕВ САН у пуном јату прстенованих птица засутих позлатом приповедног праха Вјећеслава Берара.