Милутин Бојић спада у највеће и најзначајније српске писце. Са двадесет пет и по година, колико је доживео, оставио је изврсно песничко и драмско дело, које је надживело своје време и које данас проучавамо са посебном пажњом. У питању је песник који је превазишао епоху и постао један од међаша нашег песништва, који своју естетску вредност и мисаону дубину обнавља и проширује са сваким новим временом и новим читањем, потврђујући се као класик.
У овој књизи одабране су странице из Бојићевог рада које осветљавају Велики рат: Песме бола и поноса (издање из Солуна 1917, које је приредио сам Бојић) и Ратна хроника, са драгоценим текстовима Србија у повлачењу, Смештај и реорганизација српске војске на Крфу, Долазак и размештај на Халкидичком острву. У књизи је и леп текст Бојићевог рођеног брата, Радивоја Бојића, Милутин Бојић песник Србије.
„Кад је објављена 1917. године изазвала је невероватно дубок утисак. Сви љубитељи поезије тврдили су да она сједињује све Србе заједничком тугом и величином, и надахњује их снагом за отпор и борбу. Људи су изговарали стихове ’Плаве гробнице’ као речи молитве.”